DSpace Repository

РЕПРЕЗЕНТАТИВНА ТА СИТУАТИВНА ПАРАДИГМА ФОРМ ІСПАНСЬКОГО ДІЄСЛОВА

Show simple item record

dc.contributor.author Гончаренко, О. М.
dc.contributor.author Goncharenko, O. M.
dc.date.accessioned 2020-02-25T07:07:33Z
dc.date.available 2020-02-25T07:07:33Z
dc.date.issued 2018
dc.identifier.uri http://ekhsuir.kspu.edu/handle/123456789/10205
dc.description Гончаренко, О. М. Репрезентативна та ситуативна парадигма форм іспанського дієслова / О. М. Гончаренко // Науковий вісник Херсонського державного університету. Серія «Лінгвістика» : збірник наукових праць. – Херсон : ХДУ, 2018. – Вип. 34. – С. 46-48. uk_UA
dc.description.abstract Стаття присвячується дослідженню конотативних значень форм іспанського дієслова в різних мовленнєвих ситуаціях, його репрезентативної та ситуативної парадигми. Для практичного оволодіння іноземною мовою важливою умовою є ознайомлення з функціонуванням мовних одиниць у різних сферах мовленнєвого спілкування, тобто необхідним є функціональний підхід до вивчення іноземної мови, котрий допомагає розкрити як безпосередні зв’язки мови та суспільства, так і структуру мови та мовлення, виявити внутрішньо системну дистрибуцію мовних засобів, виявити специфіку їх стильової реалізації. Часові форми дієслів іспанської мови володіють великим об’ємом семантичних значень. На основі ситуативно-мовленнєвих функцій часових форм дієслова виникають дві парадигми: репрезентативна та ситуативна. Репрезентативна парадигма вказує на час реалізації мовлення. Репрезентативна парадигма часових форм представлена в основному дієсловами говоріння та сприйняття. Основними формами репрезентативної парадигми є Presente та Pretérito Indefinido дійсного способу. Ситуативна парадигма відображає часову відповідність подій, про які йдеться мова, з моменту мовлення, та позачасове, поза ситуативне значення, що не пов’язане з конкретною мовленнєвою ситуацією. В ситуативній парадигмі розрізняються, відповідно до двох основних часів репрезентативної парадигми, дві підгрупи: перша відображає безпосередню відповідність до моменту мовлення, та її основною формою є Presente дійсного способу; основною формою другої підгрупи часових форм ситуативної парадигми є Pretérito Indefinido дійсного способу. Надзвичайний полісемантизм форм іспанського дієслова має значний вплив на розвиток широких варіативних зв’язків з дієслівними конструкціями. Питання про основні значення та кількість додаткових значень часів у сучасній іспанській мові є невирішене та спірне. Статья посвящается исследованию коннотативных значений форм испанского глагола в различных речевых ситуациях, его репрезентативной и ситуативной парадигм. Для практического овладения иностранным языком непременным условием является овладение функционированием языковых единиц в различных сферах речевого общения. Функциональный подход к языку помогает раскрыть непосредственные связи языка и общества, структуру языка и речи, выявить внутрисистемную дистрибуцию языковых средств, обнаружить специфику их стилевой реализации. Временные формы глаголов испанского языка обладают большим объемом семантических значений. На основе ситуативно-речевых функций временных форм глагола возникают две парадигмы: репрезентативная и ситуативная. Репрезентативная парадигма указывает на время реализации речи. Репрезентативная парадигма временных форм представлена в основном глаголами говорения и восприятия. Основными формами репрезентативной парадигмы является Presente и Pretérito Indefinido изъявительного наклонения. Ситуативная парадигма отражает временное соотношение событий, о которых идет речь, с момента речи, и вневременное, внеситуативное значение, не связанное с конкретной речевой ситуацией. В ситуативной парадигме различаются, в соответствии с двумя основным временами репрезентативной парадигмы, две подгруппы: первая отражает непосредственное отношение к моменту речи, и ее основной формой является Presente изъявительного наклонения; основной формой второй подгруппы временных форм ситуативной парадигмы является Pretérito Indefinido изъявительного наклонения. Чрезвычайный полисемантизм форм испанского глагола имеет значительное влияние на развитие широких вариативных связей с глагольными конструкциями. Вопрос об основных значениях и количестве дополнительных значений времен в современном испанском языке является нерешенный и спорный. The research focuses on the studying of connotative meanings of the forms of a Spanish verb in various spheres of communicative situation, its representative and opportunistic paradigm. For the practical mastery of a foreign language, an indispensable condition is the comprehension of the functioning of linguistic units in various spheres of verbal communication. The functional approach to language helps to reveal the direct connections of language and society, the structure of language and speech, to reveal the intrasystem distribution of language facilities, to find out the specificity of their stylistic implementation. Time forms of verbs of the Spanish language have a large variety of semantic meanings. On the basis of the situational-speech functions of the time forms of the verb there are two paradigms: representative and situational. A representative paradigm indicates the time of speech implementation. Representative paradigm of time forms is represented mainly by the verbs of speaking and perception. The main forms of the representative paradigm are Presente and Pretérito Indefinido of the Indicative Mood. The situational paradigm reflects the timeliness of the events in question, from the moment of speech, and timeless, beyond the situational meaning, which is not related to a specific speech situation. In a situational paradigm, according to the two principal times of a representative paradigm, two subgroups differ: the first reflects the direct correspondence with the moment of the speech, and its principal form is the Presente of the Indicative Mood. The main form of the second subgroup of the time forms of the situational paradigm is the Pretérito Indefinido of the Indicative Mood. The extreme polysemanticism of the forms of the Spanish verb has a significant influence on the development of broad variational relationships with verbal constructions. The question of the basic values and the number of additional values of times in contemporary Spanish is unresolved and controversial. uk_UA
dc.subject конотативне значення uk_UA
dc.subject ситуативно-мовленнєва граматика uk_UA
dc.subject репрезентативна та ситуативна парадигма uk_UA
dc.subject коннотативное значение uk_UA
dc.subject ситуативно-речевая грамматика uk_UA
dc.subject репрезентативная и ситуативная парадигма uk_UA
dc.subject connotative meaning uk_UA
dc.subject situational grammar uk_UA
dc.subject representative and opportunistic paradigm uk_UA
dc.title РЕПРЕЗЕНТАТИВНА ТА СИТУАТИВНА ПАРАДИГМА ФОРМ ІСПАНСЬКОГО ДІЄСЛОВА uk_UA
dc.title.alternative REPRESENTATIVE AND OPPORTUNISTIC PARADIGM OF THE FORMS OF A SPANISH VERB uk_UA
dc.type Article uk_UA


Files in this item

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record

Search DSpace


Browse

My Account